Psihodijagnostika podstavlja upotrebu dijagnostičkog intervjua i baterije psiholoških testova uz pomoć kojih se može utvrditi stepen intelektualne efikasnosti osobe (IQ), proceniti crte ličnosti i/ ili  utvrditi postojanje određenih psiholoških tegoba.

 

Psihološko testiranje se može izvesti na ličnu inicijativu klijenta ili klijentovog psihoterapeuta.

Klijenti se najčešće na ličnu inicijativu testiraju jer su radoznali da saznaju svoj IQ, žele da otkriju nešto više o sebi, da jasnije sagledaju svoje jake i slabe strane kako bi sa njima efikasnije izlazili na kraj i unapredili svoj način funckionisanja, a samim tim poboljšali i kvalitet života.

U poslednjih nekoliko godina sve je češća upotreba psiholoških testova i pri profesionalnoj orijentaciji i selekciji. Prilikom izbora srednje školi ili fakulteta adolescenti se često nalaze u nedoumici koji bi izbor za njih bio najadekvatniji. Ukoliko osoba želi da proceni šta je ono u čemu bi na osnovu svoje strukture ličnosti, sposobnosti, motivacije i vrednosnog sistema bila najefikasnija, preporučuje se psihološko testiranje, po mogućstvu specifični i napredniji način procene, a to je analiza individualnih potencijala.

Psihološke testove jedino, zakonski, etički i profesionalno, može da primenjuje i ispravno tumači diplomirani psiholog.

Usluge u okviru psihološkog testiranja su:

  • Psihološko testiranje ličnosti
  • Psihološko testiranje sposobnosti
  • Profesoinalna orijentacija